Izvorni kod stranice Kap (tečnost)

{{Drugo značenje|drugo značenje|[[Kap (višeznačna odrednica)]]}}
[[Datoteka:Water drop animation enhanced small.gif|mini|Vodene kapljice padaju iz česme]]
'''Kap (kapljica)''' je mala [[zapremina]] [[tečnost]]i, ograničena potpuno ili skoro potpuno slobodnim [[površina]]ma.

== Nastanak ==

Kišne kapi nastaju na sledeće načine:
* kondenzacijom
* pri rasipanju tečnosti
* otkidanju od neke površine ili isticanju kroz otvor

[[Kondenzacija]] se može dešavati na tvrdoj podlozi ne podložnoj kvašenju i oko centara kondenzacije. Primer prve jeste [[rosa]] koja se obrazuje kondenzacijom [[vodena para|vodene pare]] na površini [[trava|trave]]. [[obalak|Oblaci]] i [[magla]] takođe nastaju kondenzacijom (i [[sublimacija (fizika)|sublimacijom]]), ali se ona u odgovarajućim uslovima dešava oko centara kondenzacije. Pritom su u stvari oblaci i magla sastoje od vodenih kapljica malih dimezija i sitnih čestica [[led]]a.

== Oblik kapi ==
Oblik kapi je određen [[površinski napon|površinskim naponom]] i spoljašnjim [[sila]]ma. Kada nisu izložene [[gravitacija|gravitacionom]] dejstvu, npr. u otvorenom [[kosmos]]u, u idealim uslovima kapi imaju [[sfera|sferičan]] oblik. To se postiže pod dejstvom površinskog napona, koji teži da smanji slobodnu [[površina|površinu]] tečnosti, čija se minimalna vrednost pri datoj [[zapremina|zapremini]] postiže kada kapi imaju sferičnu formu. Kada bivaju izložene drugim spoljašnjim uticajima i silama kao što je to gravitaciona njihov oblik biva modifikovan, kao na primer kod [[kiša|kišne]] kapi.

== Kišne kapi ==
Kišne kapi imaju izdužen oblik, koji nastaje kao rezultanta delovanja sila iz [[vazduh]]a i gravitacije. Na zemlju kišne kapi padaju stalnom [[brzina|brzinom]]. U trenutku odvajanja od oblaka brzina im je promenljiva, povećava se, ali opada [[ubrzanje]], sve do trenutka kada dostigne nultu vrednost, nakon čega brzina ostaje stalna, što se dešava po izjednačavanju [[vektor|intenziteta]] gravitacione sa silom [[otpor vazduha|otpora vazduha]], koje, s obzirom na smer delovanja tih [[vektor]]a rezultuje poništavanjem tih sila. To je stanje [[dinamička ravnoteža|dinamičke ravnoteže]]. Ukoliko ne bi dolazilo do njegovog uspostavljanja kišne kapi bi mogle dostizati jako velike brzine u poređenju sa postojećim. 
== Određivanje koeficijenta površinskog napona ==
[[Datoteka:Pendant drop test.svg|mini|250px|desno|Test kapilarne kapljice]]
Oblik i veličina kapi koja se otkida sa kraja [[Kapilarna cev|kapilarne cevčice]] zavisi od njegovog [[poluprečnik]]a, koeficijenta površinskog napona i [[gustina|gustine]] tečnosti. Na ovom se zasniva [[metod]] utvrđivanja koeficijenta površinskog napona date tečnosti, koji je za samu tečnost [[konstanta]] pri nepromenljivim uslovima, tačnije pri stalnoj [[temperatura|temperaturi]], jer [[površinski napon]] zavisi od temperature (obrnuto joj je srazmeran, a na kritičnoj temperaturi u potpunosti iščezava). Sprovodi se sledeći ogled. Kap tečnosti visi sa vertikalno postavljene kapilare kao na slici. Pritom je sila površinskog napona: 

: <math>\,F_{\gamma} = \pi d \gamma</math>

gde je ''d'' prečnik kapilare.

Kap ostaje u tom stanju u slučaju da je uspostavljena [[ravnoteža]], tj. da je sila površinskog napona uravnotežena onom Zemljine gravitacije:

: <math>\,mg = \pi d \gamma \sin \alpha</math>

gde je α ugao obeležen na slici, a ''g'' gravitaciono ubrzanje.

Desna strana jednakosti [[ekstremum funkcije|maksimum]] dostiže za [[ugao]] od 90°, kada je [[Sinus (trigonometrija)|sinus]] jednak jedinici pa jednakost postaje:

: <math>\,mg = \pi d \gamma</math>
Ovako se [[eksperiment]]alno, uz pomoć navedenih formula određuje koeficijent površinskog napona.

== Najveće kapi ==
Kada se stvara kap [[kiša|kiše]], oko [[elementarna čestica|čestica]] koje se inače nalaze u [[Zemljina atmosfera|atmosferi]] se nakupljaju [[molekul]]i [[voda (molekul)|vode]]. Na taj način kap raste, sve dok ne dostigne 5 mm u [[prečnik]]u, kada [[površinski pritisak]] više nije dovoljno jak i tada se kap raspada na manje delove. Najveća zabeležena kap je imala 8 mm u prečniku. Takve kapi su zabeležene 1995. tokom paljenja [[šuma]] u [[Brazil]]u. Naučnici pretpostavljaju da je uzrok ovoj veličini u tome što su nastale od većih čestica [[prašina|prašine]].<ref>[[Politikin Zabavnik|Politikin zabavnik]] broj 3019. Datum: 18.12.2009. Rubrika: „Zašto? Kako?“ pp. 20. Izdaje i štampa: Politika AD. Beograd.</ref>

== Galerija ==
<gallery>
Image:2006-02-13 Drop-impact.jpg|Uticaj kapi na površinu vode.
Image:Water splashes 001.jpg|Kap vode koja udara o metalnu površinu formira tzv. krunu.
Image:Water drop on a leaf.jpg|Kap vode na listu.
Image:2006-01-28 drop-impact backjet.jpg|Uticaj kapi na površinu vode.
Image:Raindrop on a fern frond.jpg|Kap na [[list]]u [[paprati]].
Image:2006-01-21 Detaching drop.jpg|„Otkidanje“ kapi.
Image:Post-splash with droplets.jpg|Nakon udara kapi o površinu mokrog metala. 
Image:Asteraceae03.JPG|Kap vode na [[cvast]]i [[biljke]] iz porodice [[Asteraceae]].
</gallery>

== Izvori ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category|Water droplets}}
* [http://www.liquidsculpture.com/fine_art/ Liquid Sculpture - pictures of drops]
* [http://www.liquidartgallery.com/ Liquid Art - Galleries of fine art droplet photography]
* [http://www.pbase.com/tvw/drops Tvw Gallery of Drops - pictures of drops]
* (Greatly varying) calculation of water waste from dripping tap: [http://www.ourecohouse.info/forum/viewtopic.php?t=56], [http://ga.water.usgs.gov/edu/sc4.html]
* [http://www.liquidaesthetics.in/gallery.html Liquid Photography - Sudhakar] This link is broken

[[Kategorija:Tečnosti]]