Izvorni kod stranice Indeks telesne mase

[[Datoteka:Body mass index chart.svg|desno|450px|Indeks telesne mase kao funkcija telesne težine i visine]]
'''Indeks telesne mase''' ({{jez-eng|Body mass index}}, - '''BMI''') je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Računa se tako što se telesna masa osobe u [[kilogram]]ima podeli sa kvadratom visine u [[metar|metrima]]:

:<math>\mathrm{BMI} = \frac{m}{h^2}</math>

BMI prikazuje odnos mase i visine tela, međutim ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. On ne može ilustrovati procenat masnog [[Tkivo (biologija)|tkiva]] u odnosu na mišićnu ili koštanu masu – što su osnovni kriterijumi za procenu uhranjenosti. Pojedinci sa velikom telesnom masom i visokim BMI indeksom ne mogu se automatski kategorizovati kao [[gojaznost|gojazni]]. Na primer, kod bodibildera i krupno građenih ljudi, udeo mišićne i koštane mase u odnosu na visinu je velik, ali to ne znači da su oni debeli. 

Ipak, BMI se koristi kao dobra medicinska i statistička mera uhranjenosti.

Ovakav način poređenja mase i visine, kao antropometrijskih varijabli, razradio je belgijski naučnik Adolf Ketle ({{jez-eng|Adolphe Quetelet}}) za potrebe istraživanja „socijalne fizike“ sredinom 19. veka – zbog čega se BMI često naziva i Kvedeletov indeks.

== Statistička upotreba ==

Ovaj indeks je prvenstveno statističko oruđe, namenjeno proučavanju društvenog [[zdravlje|zdravlja]], koje omogućava istraživanje i upoređivanje medicinskih podataka u kojima su zabeleženi visina i masa subjekta – kako bi se procenio rizik po [[zdravlje]] u odnosu na uhranjenost stanovništva.

Treba naglasiti da se BMI koristi samo za ''procenu'' debljine – iako postoje i mnogo složenije i tačnije metode za određivanje indeksa [[gojaznost]]i. Kako se visina i masa rutinski beleže u svim kulturama i za vreme različitih medicinskih pregleda, BMI je postao popularno oruđe zdravstvenih statističara – koje omogućava jasnu matematičku korelaciju između uhranjenosti i učestalosti pojavljivanja određenih [[bolest]]i, na najširem mogućem uzorku populacije. 

== BMI u praksi ==

BMI se koristi za definiciju medicinskog standarda [[gojaznost]]i u mnogim zemljama, još od sredine 1980-tih godina, a ovaj način procene se koristi i u statistikama [[Svetska zdravstvena organizacija|Svetske zdravstvene organizacije]]. 

Krajem 1990-tih godina, BMI je postao popularan među širom publikom, kroz različite programe društvenog [[zdravlje|zdravlja]], koje su uglavnom sponzorisale vlade zapadnih zemalja – kao podsticaj širenju svesti o zdravom načinu [[život]]a, zdravoj [[ishrana|ishrani]] i [[fitnes]]u. 

BMI kao statistička mera je koristan, jer omogućava procenu promena u društvu kroz određeno vreme. Ovaj jednostavan i lako izračunljiv pokazatelj se može koristiti za procenu uticaja [[privreda|privrede]] ili [[politika|politike]] na [[ishrana|ishranu]] stanovništva.

== Klinička upotreba ==

Uprkos ograničenjima indeksa BMI u kliničkoj praksi, on se koristi u mnogim javnim zdravstvenim kampanjama kao približno merilo idealne telesne mase - jer ga je lako izračunati kod kuće, uz upotrebu sveprisutnih merila: [[Vaga za tačno merenje|vage]] i [[Metar (alat)|metra]]. 

Za dijagnostifikovanje [[gojaznost]]i postoje puno bolje metode i tačnije sprave, koje su dostupne zdravstvenim radnicima. Na primer, „skinfold“ test, kod koga se precizno meri debljina potkožnih naslaga sala će dati preciznije i medicinski korisnije rezultate. A za stvarno precizno određivanje [[gojaznost]]i, neophodni su i „skinfold“ test i merenje bioelektričnog otpora. 

== BMI klasifikacija ==

Uhranjenost [[čovek]]a se može rangirati indeksom od 15 (blizu izgladnelosti), pa sve do 40 i više (ekstremna gojaznost). Ova statistička krivulja<span style="color:orange;"><sup>(loš prevod!)</sup></span> se često opisuje kategorijama, radi lakšeg razumevanja: (teška) [[neuhranjenost]], idealna masa, prekomerna masa, [[blaga gojaznost]], [[teška gojaznost]] i [[ekstremna gojaznost]]. Tačne vrednosti i kategorizacija variraju, no obično se smatra da BMI manji od 18,5 označava mršavost i može ukazivati na neuhranjenost, poremećaj ishrane ili druge zdravstvene probleme – dok BMI veći od 25 indicira prekomernu masu, a iznad 30 gojaznost. Ovaj raspon kategorija odgovara odraslim osobama iznad 20 godina života. Za mlađe od 20 godina primenjuje se nešto drugačija kategorizacija, s obzirom da deca imaju drugačije proporcije i drugačije odnose visine i mase.

== Preporučena BMI kategorizacija ==

{| class="wikitable" 
! Indeks
! Klasifikacija
|- 
| <18,5 
| Neuhranjenost
|- 
| 18,5 - 24,9
| Idealna masa
|- 
| 25 - 29,9
| Prekomerna masa
|- 
| 30 - 34,9
| Blaga gojaznost
|- 
| 35 - 39,9
| Teška gojaznost
|- 
| >40
| Ekstremna gojaznost
|}

Ovo je klasifikacija prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodnog udruženja za proučavanje gojaznosti, međutim ove preporuke i kategorizacija se mogu razlikovati od države do države – zavisno od tipske građe tela.

== Literatura ==
* [http://www.zastitazdravlja.rs/bmi.html Zavod za javno zdravlje] {{sr}}

== Spoljašnje veze ==
* [http://www.b92.net/zdravlje/bmi.php Kalkulator indeksa telesne mase]

[[Kategorija:Medicina]]
[[Kategorija:Znaci bolesti]]